| Prikazi i kritike |
Page 1 of 5 Т. Х. РАИЧ
РИО БРАВО, ЋИРО! Размишљао сам пре него што сам дошао овамо, шта би могло бити то по чему се Ћирићеве књиге издвајају из мноштва других, а да још није речено. Наравно, бавећи се том истражитељском делатношћу нисам открио Америку, али ћу вам рећу ово: Ћирић ми све више личи на громобран који громовима враће мило за драго. Дакле, он упија свет око себе, онда цео тај импресивни материјал провлачи кроз своју волшебну реторту, а онда нам све то, нама огрезлим у српски комформизам, сервира лепо упаковано, са све сличицама познатих личности на корицама, тако да онда можемо сви ђутуре да учествујемо у Прислушкивању, или да са академске висине пратимо шта се догађа у Сливнику, или пак, опет, уз његову помоћ, да дођемо до круцијалног податка ко је у Србији зен а ко никада неће бити. Наравно, није лако издвојити неку од Ћириних књига јер Ћирић као мало који наш савремени писац зна како се ради посао за који је врло квалификован, те нас он у старту лишава те слатке муке. Аферим! Ова препорука важи само за оне који нису прочитали ниједну Ћирићеву књигу – ако таквих данас у Србији земљи још увек има.  Ћирићево и моје пријатељство сеже у неке његове млађе године него моје. И моје године беху тада младе само што нису тако добро изгледале. А кад све изгледа тако сјајно онда вам не преостаје ништа друго него да постанете Магични. Мистер Ћирић је духовит, како би то комунисти рекли, и као човек и као писац. Од те духовитости он се, знам то по себи, никад неће излечити, што и није тако лоше – јер његова духовитост је, верујте ми, врло лековита. К томе, Магични је дете блуза, пре свега соула, дакле свега онога што је двадесети век учинило јединственим и непоновљивим макар у нашим животима. Блуз, једна од ретких речи која и на енглеском значи исто што и на српском, постаће заштитни знак не само Ћирићевих књига него и генерација читалаца. Дакле, та музика која је обележила наше доба као мало шта, наћи ће у Ћириним књигама најбоље појачало које се икад чуло са страница неке српске књиге. Зато ми се понекад чини да се из његових књига чује исто тако добра музика као са неких овејаних и крцкавих плоча које су упиле једно време и сачувале га за дане кад сироти чова најлакше остаје без утехе, па не би било лепо од Бога да га још остави и без блуза. Сенке власника тих гитара са поштено ољуштеном политуром промичу страницама Ћириних књига, а њихов дух, чим их отворите, изађе и усели се и не питајући за дозволу. А пошто смо му ми најближи род он се много и не премишља где да се смести. То код Ћирићевих читалаца ствара live осећај, осећај да се нешто важно дешава баш њима, сада и овде. Признаћете, то је у данашњој српској квази стерилној и безмудој прози редак случај, тако да господин Ћирић и поред своје урођене скромности коју перманентно лечи елоквенцијом коју опет успешно лечи писањем, може себе сматрати UNCUT писцем. Мислим да он не бежи од тога. А и чему лажна скромност у држави где царују истина и правда – од ње ионако нико нема користи, писац понајмање, наравно ако изузмемо политичаре. Дакле, резиме овог малог пасус који предуго траје гласио би: Ћирић је у потпуности дете свога времена и као такав могао се родити било где, што му опет не би сметало да буде Ћирић. Извините на поређењу, али мислим да то ни Његошу не би пошло за руком, да га је нешто ова глобалистичка прича закачила у оно време. Ћирић је иначе човек који је вечито себи за петама. Тај мали, једва видљиви размак који он, претпостављам, не жели да аванзује ни у ком погледу, чини Ћирића данас, а ово није само моје мишљење мада га ја презентујем као своје, дакле тај размак чини Ћирића, данас, најживљом појавом на српској књижевној сцени. Ако икада ико напише live књигу али књигу која ће тако и звучати, онда ће то бити Зоран Ћирић. Наравно, ако Ћирић не мисли, а знам се да мисли, да је он то већ урадио. Зато његови јавни наступи никад нису смирени и академски, ма како били мудри и прецизни. Чак и кад греши – он најчешће погађа тамо где треба, или не треба, зависи с које стране гледамо на ту старинску ствар. Понекад, кад гледамо исте филмове, он у Нишу а ја на Карабурми, размишљам зашто Зоран Ћирић није академик. Знам да њему до тога није стало, али јесте мени а с њим у вези. Али исто тако знам да је то пошло за руком и мање талентованим писцима од Зорана Ћирића. Кажем, понекад сам и сам о томе размишљао. Ево до каквог сам закључка дошао: академик у данашње време значи само једно и ништа друго. Дакле, ако би постао академик Зоран Ћирић би морао да преседа, а колико ја знам, он највише воли директне линије, како с Богом, тако и са пријатељима, па и непријатељима. Ћирић се, ако се добро сећам, већ препоручивао за Академију негде раније, мада доста стидљиво, књигом Зен Сербијана, али касније његова молба је добила епски облик у виду књиге Gang of Four – врло озбиљна књига! – која се академицима толико допала да чак ни ја као Ћирин пријатељ немам више чему да се надам. Али ствар није безнадежна како се у први мах чини, а ево и зашто: добри писци с годинама постају све млађи, а академици све старији, Имајући ту чињеницу на уму одговорно тврдим да Ћира има врло одличне изгледе да се нађе тамо где многима није место. Намера ми је била да Ћирићевим читаоцима отворим очи по још једном питању: Магични је врло инспиративан и за саме писце; о томе колико је инспиративан за читаоце говоре тиражи његових књига. не сумњам да сад неки млади фајтер оштри оловку и спрема се да једним coup de grass пробије срца својих читалаца. Магични је до те мере жив дух да могу свуда да га замислим осим у боци. Из тог, а и још неких разлога, он сад као слободан дух лута и посећује књижевне вечери (првенствено оне њему посвећене) и део себе, то јест свога духа, несебично дели – као пакетиће за Нову годину која, кад је Ћирић у питању, траје целу годину. Ћирићеве књиге скоро да и не личе једна на другу, осим што су добре, a то им, признаћете, и није нека мана. Понекад сам имао осећај који је временом постао опште место: како год да баците Ћириног читаоца (то вечерас, наравно, нећемо радити), он се увек дочека на ноге, што опет, са своје стране, писца чини релаксираним и припрема га за нове подвиге. Често сам се питао зашто читаоци воле Ћирине књиге и дошао сам до не само једног закључка али овде ћу изнети само један али зато тачан: у Ћирићевим књигама ништа није измишљено: све се или већ десило или ће се десити. Живи били па видели – са или без наочара! Да би се живело морају се читати књиге. Зато ако желите себи добро читајте добре књиге јер једино у добрим књигама нема ничег лошег ма о чему оне говориле. Да бих вам доказао да је то тачно прочитаћу вам неке од изјава важних и релевантних личности које сам успео за кратко време да пронађем а које се баве ликом и делом овог господина који седи с моје било које стране – а то и није толико важно, пријатељ увек остаје пријатељ. *** Ћирић је сјајан писац – мени се не може рећи да немам нос за те ствари. Владан Батић Ћирић се у све боље разуме од мене. Ако буде изводљиво да се подмладим, рецимо, једним нокаутом (то ће, убеђен сам, једног дана постати могуће), све ћу учинити да постанем брбљивац из Нишвила а не тамо неког Луисвила. Мохамед Али Епски моменат у Ћирићевим делима ретроактивно је утицао на мене, поготово у време док сам радио на филму „Дивља хорда“. Сем Пекимпо Ћирића разумем све док не почнем да читам његове књиге. А кад почнем да их читам онда не разумем себе. Милорад Павић Једном је Павић питао Ћирића: - Извините, господине Ћирићу, какав вам је то наслов: „Сливник“? - Педагошки, одговорио је Ћира. Зна Ћирић да се човек учи док је жив, па и даље - ако има услова. Да живи у Америци Ћирић би био, ипак, само Бог, јер сам ја – батина. Погледајте само на шта нам личи Ирак. Ентропија изазвана бомбама. Да није било Ћирића ни ваша земља не би лепше изгледала. Џорџ Буш Да сам мсје Ћирића упознао на време, мој филм „До последњег даха“ изгледао би сасвим другачије. Питам се само што је толико чекао да почне с писањем – а знао је то да ради и са седам година? Жан-Лик Годар Још док је био мали видела сам да ће израсти у великог писца. Увек тако бива кад је неко геније од малих ногу – не преостаје му ништа друго него да расте у сваком погледу. Десанка Максимовић Ћирићевим причама се читаоци радују и кад су тужне. Васа Павковић С Ћирићем бар знаш на чему си, а кад знаш на чему си онда претпостављам и да знаш ђе је то. С друге стране ако знаш ђе је то онда барем знаш на чему су, али под условом да си сигуран ђе је то. Ка што се да примијетит, сплет можданијех вијуга није толико штетан по здравље колико по околину, а у томе и јес драж политике, а самим тијем и њена адекватна сатисфакција. Светозар Маровић Носталгијо, име ти је Магични! Ђорђе Марјановић Ћирић је доказ да се чекање исплати – под условом да је исплата одмах. Млађан Динкић Ми жене боље разумемо Ћиру од вас мушкараца. Како, зашто? Под број један, жене читају много више од мушкараца, од којих, под број два, многи пију, и под број три – не само једно пиво. Срећом, муж ме подржава у мојој љубави према литератури. Увек кад ме види с књигом, а најчешће Ћирином, каже: Само ти читај, одох ја... Савета, Ћирина комшиница Ћирићеве књиге су незаборавне чак и кад их приметите у излогу књижаре. Ако сам добро обавештен. Војислав Коштуница Да пише на енглеском Ћирић би био наш најпревођенији писац. Добрица Ћосић Мени ту ништа није јасно: код Ћирића два путића воде на обе стране. Лепа Лукић На крају, наш пријатељ Воја Деспотов би, да је жив као што јесте, рекао: Рио Браво, Ћиро!
|
Ukratko
Naručite OnLine
Prijatelji portala
Priključi se
